Nema zime uz điđi-miđi breads :)

Peku mi se neki medenjaci. 

Od ovoga počinjem. 

Uračunavam ovo... 

3m: med, maslo, melasa... 

...zatim dva jaja, M veličina.

Mlijeko, voda i naravno - brašno (+ prašak za pecivo, soda bikarbona, može i vanilija - šećer). 

Miješam, prvo suho (zajedno sa začinima).

Ne ide glatko, ali nema veze.

Medenjaci su slađi kad su pucketavi. 

Gnjecavo je, naravno. Zato prekrivam i hladim nekoliko sati pa vadim iz hladnjaka. 

Razvaljam (deblje), tu je i sjajna St. Dalfour marmelada od maline i šipka. 

Ide to brzo i lagano. Tijesto se lijepo sjedinilo u hladnjaku. 

Izrezujem krugove. 

Premazujem jednu stranu, prvo maslac, zatim marmelada, 

preklapam drugom,

pritisnem rubove i slažem jastučiće na podmazan papir. 

Pečem (desetak minuta na umjerenoj vatri uz nadzor). Vadim ih da se još malo suše na zraku

dok pripremam preljev. 

Neki u čokoladu, neki u šećer.

Dramatično iznutra, naročito dok su topli.

Mogu stajati danima, mirišu divno, super izgledaju u teglicama, a zima je uz njih ljepša.

U slast svim slatkoljupcima!